sport

Motivacija pred mečeve kao što je ovaj u Parizu nikada ne nedostaje, ali treba smanjiti pritisak da ne postane toliko veliki da zasmeta, i pustiti da taj teret iznesu protivničke ekipe koje su plaćenije, rekao trener "Partizana" Duško Vujošević, gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.

Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, trener košarkaškog kluba "Partizan" Duško Vujošević rekao je da motivacija pred mečeve kao što je predstojeći u Parizu nikada ne nedostaje.

Svakako treba smanjiti pritisak, da ne postane toliko veliki da zasmeta, sa pravom da taj teret treba da iznesu protivničke ekipe koje su plaćenije.

"Novac nije najbitniji faktor, jeste motivacioni, ali sve okolnosti treba da budu stabilne da bi došao uspeh", kaže Vujošević.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića o tome kako se odvijaju pripreme za predstojeći Fajnal for, Vujošević je rekao da i "ekipe sa velikim budžetom treba da kupe igrače koji vrede onoliko koliko su plaćeni, a ne da ih skupo plate, pa da očekuju da toliko i vrede".

"Govorim igračima da moraju da opravdaju svaki evro koju zarađuju. Nije problem samo mali budžet, nego što nije obezbeđen, grad je reagovao i nagradio uspeh, ali sva sredstva su došla posle rezultata", kaže Vujošević.

"Kolektiv kao Partizan i oni koji nose srpski sport moraju imati određenu bazu", rekao je trener "Partizana".

Utakmice u Beogradu i atmosfera na njima, kaže Vujošević, jeste predmet priče klubova, novinara, Evrope, ta energija jeste zaslužna za rezultate, ali to i obavezuje i plaši protivnika.

"Lepše je i lakše na domaćem terenu, ali se hrabrost uvek više vidi na terenu protivnika".

Pariz neće biti neutralan teren, kaže Vujošević, biće više Grka, a postoji i problem, koji će se sigurno prevazići, zbog karata i organizacije.

Makabi, Cibona, usijanje...

Na pitanje kakva je njegova trenerska logika, i ima li sličnosti sa Murinjovom, koji je rekao da se za svaku utakmicu sprema da smanji neočekivano, ali da je utakmica velika emocija koja se teško drži pod kontrolom, Vujošević kaže da analiza igre protivnika jeste najbitnija i da je jako zastupljena.

I dodaje, "pokušavam da važnost meča, pa i ona koja mu se daje u medijima ne postane problem, ne želim da izvodim neuvežbane stvari, jer ne bi ni funkcionisale".

"Spektakularno smo se plasirali, sada smo u centru medijske pažnje, Makabi, pa Cibona, i sve je to dovelo do usijanja".

Sa druge strane ne želim nikoga da obavezujem da se loše ponaša prema meni, onda kada možda bude neki manji interes za medijsko prisustvo Partizana", kaže Vujošević.

Dušan Kecman, karakter i sreća

O Kecmanovoj trojci protiv Cibone, i o tome koliko iza takvih koševa stoji naporan rad, a koliko sreća, kaže da je nevezano za to, mnogo znoja proliveno, i da sve što se dešava nije ni dar sa neba, ni loto dobitak, jer želi da kada se trening završi svaki igrač bude bolji nego kada je trening počeo"

"Tako je i ekipa bolja, ja vaspitavam igrače da ne ruše između treninga ono što na njemu naprave, to je jedan povezan odnos".

Kecman je pokazao ko ima karakter, to je i veliko pitanje sreće, taj njegov pokušaj, ta reakcija", kaže Vujošević.

Na pitanje čuje li ponekad kritike da nije uspeo sa najboljim timom u istoriji "Partizana", sa kojim je učestvovao na Fajnal foru u Belgiji, pre 22 godine, Vujošević je odgovorio da je tada Evroligu igrala samo jedna ekipa iz svake zemlje, samo prvak, i da je to takođe bila generacija mladih, neiskusnih igrača, kao i da mu je žao što je taj tim kratko ostao na okupu.
 

Tamo i ovde - pare i košarka

"Tada smo izvanredno igrali do Fajnal fora, ali nismo adekvatno dozirali formu do najvažnijih utakmica. Ali sigurno se steklo iskustvo, i shvatilo da su tamo pare, ali da se ovde igra košarka".

O priznanju za najboljeg evropskog trenera, koje je dobio prošle godine, kaže da svet spašava to što bez obzira na sve počasti i nagrade svi znaju koliko vrede, ali rezultati naravno ne smeju da se spore, i uvek se moraju uvažavati.

Dvorana, pet igrača i lopta - formula za pristojan evropski tim, tako se priča o njegovom radu. Vujošević kaže da rad i iskustvo zajedničkog igranja moraju da budu skupa, da je svaki put u pitanju izazov, to što svake godine iznova pravi tim.

"Ali voleo bih da se za svaku sezonu obezbedi budžet, jer da nije ulaznica mi bismo imali plaćene tri plate. Što se tiče momaka nema ni jednog gesta koji bi pokazao suprotno, ali ima straha koji može da umori, jer to nije strah spasonosan, koji štiti čoveka od opasnosti".

"Ovaj rezultat jeste kruna višegodišnjeg rada i voleo bih da se potvrdi i da sve bude stabilnije i manje stresno", kaže Vujošević.

Diktatura u funkciji igre

O pojačanjima u timu, igračima koji su postajali značajni, a onda završavali u ozbiljnim evropskim klubovima, kaže da je u pitanju pre svega to da baza mora biti u igračima koji su odavde, koji poznaju sistem, koji su izdržali sito u kojem su otpadali mnogi, i da oni na pravilan način strance dočekaju, pa je i njih lakše uklopiti ako je domaći deo zdrav".

"Teško je poverovati da danas ima igrača koji se ne bave košarkom zbog novca, ali ja sam takav čovek, meni pare nisu u prvom planu, nego strast i potreba za dobrim rezultatom, ali ako neko postane dobar igrač, svakako da je novac posledica toga i da tako treba da bude", ističe Vujošević.

O "trenerskoj diktatutri", i disciplini među igračima, Vujošević je rekao da je to uvek u interesu igrača, da oni jesu pod nekom vrstom kontrole, ali da je slava teška stvar.

"Oni moraju da funkcionišu u skladu sa onim čime su odlučili da se bave, tako i stiču zrelost, učimo ih timskim principima, i zakonima života u timu, jer tim je kao posada podmornice, jedan pogreši, svi su mrtvi".

"Reda mora biti, u smislu da je to način života, intenzitet rada, i način igre, ne može niko da bude iznad tima, svi su u funkciji".

Talenat u DNK zapisu

Na pitanje da li mu se dogodilo da je nekada "ispustio" neki talenat, odgovorio je da je talenat uvek zavisan od fizičkih predispozicija, i da je u velikom broju slučajeva to prepoznao, ali da je bilo grešaka, pogotovo što klub nije u stanju da nekoga zadrži dovoljno dugo, jer je uslovljen da funkcioniše ograničen vremenom.

O tome kako analizira utakmice i šta misli o svojim reakcijama koje su često impulsivne, kaže da nikada ne može na puno stvari da se stavi primedba, da se uvek koncentriše na ciljeve na treninzima, i da na njih stavlja korekcije.

"Težak je to posao, i ništa od ovoga nismo dobili olako, uložili smo i mnogo vremena i energije".

"Mislim da u životu retko gde pobeđuje pravda, i da upravo zato postoji sport, jer na terenu može dobro da igra samo onaj ko to ume. Pritisaka uvek ima, i ja na nepravdu uvek reagujem, samo to možda nije estetski lepo".

O ključnim trenucima na utakmicama i na koga najčešće pada izbor da "stvar uzme u svoje ruke", Vujošević je rekao da se lider ne određuje dekretom, nego na terenu".

"Onaj ko se žrtvuje, bori za druge, ispravlja njihove greške, on je lider. Nije dobar čovek onaj koji to za sebe priča, nego onaj koji na sebe prima tuđu grešku, jer se mašina u tom trenutku pali".

"To se postaje karakterom, a on je uvek na terenu", rekao je Vujošević.

Umetnost, sport, fantazija

Slikarstvo i košarka, umetnost i sport, i umetnička fantazija u sportu, ima predrasuda, kaže Vujošević, da su igrači glupi ljudi, ali sport je misaona delatnost, i treba puno misliti kako bi se očuvala kondicija, onda kada se rešava utakmica pred punim halama, onda kada treba izdržati pritisak i ostati uspravan.

Na pitanje ima li Srbija dovoljno jaku i moćnu košarkašku bazu za "vrh" u narednih desetak godina, kaže da je Jugoslavija bila i u tom smislu velika, kao reprezentacija sa vrhunskim rezultatima, to je pokretalo interes ljudi da se bave sportom, da gledaju, to je bilo magično, jedan krug koji se razvijao.

"Bitno je ovo sada što se desilo sa reprezentacijom, da to mora biti startna pozicija, način selekcije, a to su uvek igrači koji igraju časno i kojima je igra čast, a ne oni koji čašćavaju samo svojim prisustvom".

O uticaju čitavog društva na košarku, Vujošević je rekao da je čovek uvek slobodan da bira kako će da se ponaša, bez obzira na sve. "Ja to kod sebe poštujem", dodao je.

Na pitanje da li je razmišljao da ode u neki veliki klub, odgovorio je da ta mogućnost da ostavi "Partizan" nikada nije isključena, jer je u pitanju "voz koji ima svoj cilj, i svoje ubrzanje", ali nastoji da ga ostavi u stanju da može da ga vozi i neko drugi.

Komentari  

 

0 #3 Dušan Radojević 2010-05-05 19:48

Ma čovek je prava faca godinama ne ide iz Srbije a ima milionske ponude!

Citat

 

 

+1 #2 Nikola Mitić 2010-05-05 19:06

Dule je faca, svaka cast majstore...!!!

Citat

 

 

+1 #1 Višnja Jovanović 2010-05-05 07:51

Bravo Dule legendo!
Čovek sa toliko inteteresovanja može da bude uspešan u svemu!

Citat

 

Osveži listu komentara
RSS za ove komentare.

Dodaj svoj komentar

Vaše ime (neophodno)

Vaš e-mail (neophodno)

Obavesti me o odgovorima na ovu temu

Osveži

Pošalji

Otkaži

JComments