Zdrav život

Sedam od 10 maloletnika u Evropi redovno konzumira alkohol, naročito od kako su u modi „alkoholni maratoni” gde se pije do padanja pod sto. Stručnjaci smatraju da je reč o generacijskom nezadovoljstvu, u čemu se ogleda dubina krize.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, mladi Evropljani drže dva tužna primata - prvi su na svetskoj listi po količini alkohola koji popiju i, što je mnogo tragičnije, najčešće su žrtve tog svog poroka.

Rezultati novijih istraživanja potvrdili su strahovanja stručnjaka. Čak sedam od 10 maloletnika u Evropi redovno pije alkohol, pogotovo od kako su u modi „alkoholni maratoni" koji se organizuju u pabovima, pivnicama, diskotekama ili na žurkama u stanovima prijatelja gde se pije do padanja pod sto.

Profesor Aldo Karotenuto, docent psihologije ličnosti na Rimskom univerzitetu, ocenjuje da je u slučaju mladih reč o generacijskom nezadovoljstvu, u čemu vidi znak da se kriza produbila.

Nekim grupama mladih, starosti između 11 i 17 godina, zajednički hobi je nalivanje pivom, žestokim pićima i koktelima egzotičnih naziva...

U situaciji kada se 10 odsto maloletnika u proseku opija tri puta mesečno, reklamne kampanje bi morale da se založe za zdraviji način života, prikladan svim uzrastima potrošača.

U Evropskoj Uniji je broj ranjavanja pripisanih alkoholu porastao za 10 odsto.

Takođe, čak 60 odsto teških povreda i smrtnih ishoda saobraćajnih nesreća izazvali su pijani vozači. Konzumiranje alkohola u direktnoj je vezi sa velikim brojem ubistava, samoubistva, zločina, oružanih pljački, nasilja u porodici.

Mlad organizam više ugrožen

U ove podatke nisu uračunate bolesti uzrokovane zloupotrebom alkoholnih pića kao što su ciroza jetre, gastritis, polineuritis, psihoze alkoholnog porekla, cerebralna apopleksija, sa često smrtnim ishodom.

„Neverovatno, ali istinito je da, što je čovek mlađi, veći je rizik da bi mogao umreti od posledica bolesti izazvanih alkoholom", objašnjava profesor Karotenuto.

Budući da se granica pomera i pije se već od 11. godine, organi ranije propadaju i organizam je nepopravljivo ugrožen.

Svi koji misle da samo muškarci piju su u zabludi, jer sve češća žrtva alkohola danas je mlada i obrazovana devojka od karijere čiji se radni dan završava pićem sa drugaricama.

Devojke kasnije počinju, ali se brže napijaju i lakše postaju zavisne nego muškarci.

Stručnjaci ukazuju da popijeni alkohol odmah ulazi u krvotok i organizam ga munjevito apsorbuje, pre svega mozak.

Posle centralnog nervnog sistema, etanol u prvom krugu stiže u jetru, bubrege i srce, a u drugom u mišiće i masno tkivo gde se zadržava.

Oko 95 odsto alkohola razgrađuje se u jetri i to je razlog što taj organ najčešće i strada od njegovog štetnog dejstva.

Osobe koje pate od gastritisa brže apsorbuje alkohol, dok se kod onih što istovremeno piju i lekove, među kojima su sedativi, antihistaminici, analgetici, opijati, dejstvo automatski pojačava.

„Utapanje nevolja u boci" ne narušava samo zdravlje, već može da ugrozi i život onih koje volite ili vam se slučajno nađu na putu.

Statistički podaci potvrđuju i da je alkohol krivac za gotovo polovinu fatalnih automobilskih udesa u svetu, trećinu svih davljenja, brodskih i avionskih nesreća.

Podaci potvrđuju da bi jedan od četiri vozača mlađih od 25 godina i danas bio živ da nije seo za volan u pijanom stanju.

Deo odgovornosti profesor Karotenuto pripisuje i želji za poistovećivanjem, jer mladi gledaju odrasle kako piju, vide da čaša viskija ili vina lepo stoji i filmskim i televizijskim junacima koji na ekranu neprestano piju, a sve to budi takmičarski duh.

Pod optužbom su i spotovi koji veličaju alkoholna pića, bez imalo kritičkog stava prema njihovoj neumerenoj potrošnji, istakao je Karotenuto.